Prošli tjedan naši su se osmaši vratili s ekskurzije iz srednje Dalmacije. Vikend im je poslužio za odmor, a ovaj tjedan još sređuju dojmove.
Utorak je bio dan
svima jako dobro znan.
Torbe, ruksaci i koferi na kotače,
a možda i mama koja plače.
Od Karlovca do Sinja
put je bio veseo,
uz stišavanje muzike,
bus se već sav tresao.
Do mora smo došli lako,
a o sinjskoj alci mora znati svatko.
Na konju je trčati teško
i pogodit u sridu vješto.
Trogiru i Splitu divili se svi,
a neki su zamalo tamo i ostali.
I Šibenik je na red došao
svatko je njime prošao,
ali čekalo se hranjenje ptica,
jastrebova i sovica.
Do kraja puta ostalo je malo,
Pakovo selo
do toga nam je najviše stalo.
Nasmijala nas je do suza teta Ana:
„Zapamti pršut, stopalo, muha i fina hrana!“
Divno je bilo, svima veliko hvala
ovo će biti uspomena za život,
mala.
Martina Zoraja
